Krstarenje Đerdapskom klisurom
Prirodno blago Istočne Srbije
Nebrojena istorijska i prirodna blaga dokle vam pogled seže krije Đerdapska klisura, “Gvozdena kapija Dunava”. Čak i oni koji su u ovom kraju odrasli, nisu otkrili sve njene tajne i lepote, jer uvek ima nešto novo da se vidi, poseti i doživi. Baš zbog toga, krstarenje Đerdapskom klisurom ističe se kao najbolji način za obilazak njenih prizora vrednih divljenja. Šta sve možete videti na tom putu? Zapolovimo sada Dunavom i otkrijmo!
Đerdapska klisura – savršena prirodna scenografija
U najvećem nacionalnom parku Srbije uvek ima nešto da se vidi! Đerdapska klisura prostire se na površini od 63.786,5 hektara, a većina te teritorije pripada zaštićenoj zoni. Sastoji se iz četiri klisure i tri kotline koje se smenjuju ovim redosledom:
- Golubačka klisura sa Ljupkovskom kotlinom,
- Klisura Gospođin Vir sa Donjomilanovačkom kotlinom,
- Klisure Mali i Veliki Kazan sa Orašavskom kotlinom i
- Sipska klisura (Gvozdena Vrata).
Kada govorimo o prirodnim lepotama ovog nacionalnog parka, na krstarenju Đerdapskom klisurom videćete predivne prizore:
- Porečki zaliv – najveće prirodno mrestilište ribe u Evropi.
- Podnožje planine Miroč – najzapadniju tačku Đerdapskog masiva.
- Mali i Veliki kazan – ovaj deo reke se smatra nadubljim i najužim celim svojim tokom od izvora do ušća. Širina korita klisure Kazan je 150-300 metara, a izmerena dubina Dunava u ovom delu je oko 90m. Mali i Veliki kazan zaslužuju da se na njih posebno obrati pažnja, jer će vas baš ovaj deo krstarenja posebno ostaviti bez daha.
Ono što dodatno doprinosi senzacionalnom pogledu tokom prolaska kroz klisuru su vrhovi planine Miroč – Mali i Veliki Štrbac, stare Balon stanice Pena i Varnica, koje su nekada regulisale brodski saobraćaj, dok je nivo Dunava bio znatno niži i nije bila izgrađena brana. Svojim rampama su signalizirali kapetanima brodova da li mogu bezbedno da se mimoiđu u uskim i nepreglednim delovima klisure.
Priči o prirodnim lepotama ovog predela nikad dosta, ali ne smemo zanemariti i arheološke i istorijske dragulje koje možemo videti kada krenemo u krstarenje Đerdapskom klisurom. Pođimo dalje u prošlost i pogledajmo kuda nas to Dunav vodi.
Dunav kao najlepši put u prošlost
Već smo imali priliku da spomenemo planinu Miroč. Osim prirodnog značaja, ona je imala i izuzetan strateški značaj. Naime, ova planina igrala je važnu ulogu u rimsko doba, kada je predstavljala transportnu vezu sa Istokom, jer je preko nje bio izgrađen glavni rimski put “Via Danubius” po naređenju rimskog imperatora Tiberija.
Ovaj put je vodio od utvrđenja Talija, koje se nekada nalazilo u blizini Donjeg Milanovca, preko Porečke reke i planine Miroč – tadašnjeg rimskog utvrđenja Gerulatis, pa do sledećeg utvrđenja Eget, koji je današnja Bela Palanka. U podnožju planine Miroč mogu se i danas videti ostaci utvrđenja za zaštitu puta, kao što je Gerulatis.
Naš vodeni put nas dalje vodi do lokaliteta Lepenski Vir, kojeg možemo videti sa vode. Ukoliko se odlučite da posetite ovaj muzej, čeka vas prava arheološka poslastica. Lepenski Vir, otkriven 1965. godine na samoj obali Dunava, predstavlja jedno od najznačajnijih otkrića ove vrste na teritoriji Srbije, i njegova kultura procenjuje se starom oko 8000 godina.
Ovu kulturu od ostalih praistorijskih razlikuje to što su ovde ljudi živeli konstantno više od 2000 godina, i sa vode možete videti tri sloja u kojima su grupisani ostaci sedam sukcesivnih naselja. Danas je sačuvano 136 kuća trapezoidnog oblika, sa potpuno vidljivim detaljima tadašnjeg života, a ono što takođe predstavlja simbol Lepenskog Vira, koji je dobio ime po istoimenom viru, su specifične skulpture, sa istaknutim očima, obrvama, nosem i ustima i šarama na telu.
Dalje možemo videti važan istorijski spomenik – Trajanovu tablu. Reč je o istorijskom spomeniku od izuzetnog značaja, čini ga latinski natpis urezan na isklesanoj steni iznad Đerdapske klisure i posvećen je rimskom caru Trajanu. On na svom osvajačkom pohodu gradi prvi rimski put i utvrđenja, a nešto kasnije i čuveni Trajanov most. Ovaj posebni spomenik vidljiv je samo sa reke, što predstavlja još veći razlog da svoju posetu Donjem Milanovcu krunišete ovakvom avanturom kao što je krstarenje Đerdapskom klisurom. Istorijska bogatstva gledamo i na drugoj obali – sa rumunske strane imamo spomenik Decebalu (Decebal Rex), manastir Mrakoniju i pećinu Ponikova.
Spomenik poslednjem kralju Dakije, Decebalu, nalazi se na ušću reke Mrakonije u Dunav, na rumunskoj strani Đerdapske klisure. Njegova izrada trajala je 10 godina i u njoj je učestvovalo čak 12 klesara-alpinista. Važi za najveći klesani spomenik u Evropi, i simbolično je isklesan direktno preko puta Trajanove table, kako bi zauvek prkosio ovom rimskom imperatoru. Interesantna zanimljivost je da je ovaj spomenik samo 6 metara niži od Kipa Slobode.
Za sve uzraste: druženje na otvorenom koje se pamti
Ukoliko ste željni uživanja u prirodi i na vodi, ali vas interesuje malo živopisniji i aktivniji vid odmora, krstarenje Dunavom kroz klisuru je pravi izbor. Mnogobrojni strani i domaći turisti koji su iskusili ovu svojevrsnu avanturu tvrde da je to bio izlet za pamćenje koga rado ponavljaju.
Ovaj nezaboravan boravak u prirodi na jedan specifičan način, i na otvorenom, idealan je za porodice, romantične parove, društvo, kolektiv i sve koji žele da vide lepote ovog kraja. Sa ovakvim krstarenjem nikada nećete pogrešiti!
Ukoliko se odlučite da posetite Đerdapsku klisuru, ili bar deo njenih lepota, biće vam potreban udoban smeštaj – hotel “Lepenski Vir” vam stoji na raspolaganju! Rezervišite smeštaj već danas, putem navedene forrme.
Budite u toku sa našim vestima i ponudama